Srbija, Belorusija e politika: Lukašenko „uzvraća udarac” – šta se krije iza ekonomskih sankcija Srbiji – BBC News na srpskom

FoNet
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov beloruski kolega Aleksandar Lukašenko poslednji put su se sastali decembra 2019. godine u Beogradu

Sliku srdačnog zagrljaja predsednika Srbije i Belorusije u Beogradu 2019. godine i više puta ponovljene izjave o bratstvu među narodima preti da pomrači senka ekonomskih sankcija.

Savet ministara Belorusije je 27. januara zabranio uvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije na period od šest meseci, navodi se u documento objavljenom na beloruskom državnom portalu za javno informisanje u oblasti prava.

Embargo je odgovor na sankcije koje je Belorusiji prethodno uvela Evropska unija, nezadovoljna politikom predsednika Aleksandra Lukašenka, koji nosi epiteto poslednjeg diktatora na evropskom kontinentu.

Srbija je podržala evropske sankcije, pa se zajedno sa Švajcarskom i Lihtenštajnom našla na spisku zemalja koje nisu članice EU, ali podležu kontrasankcijama Belorusije.

Sankcije se neće značajno osetiti, ali dolaze sa jasnom političkom porukom, pojašnjava Lav Lvovski, ekonomista Beloruskog centra za ekonomska istraživanja i saradnju (BEROC), za BBC na srpskom

“Ekonomski efekat će biti minoran i za Srbiju i za Belorusiju, ali Aleksandar Lukašenko hoće da demonstrira sopstvenu vlast i uzvrati udarac”, kaže Lvovski.

Među proizvodima koje Srbija više ne može da izvozi u Belorusiju našli su se svinjetina, iznutrice, kobasice, mlečni i konditerski proizvodi, voće, povrće i so.

Ipak, prehrambeni proizvodi se ne nalaze u prvih deset proizvoda koje Srbija izvozi u Belorusiju, već su to gume, boje i premazi, građevinski materijali i slično, navode iz Privresanne je kou kou s kou.

Trgovina Srbije i Belorusije svim ovim proizvodima se nastavlja, i to uz olakšicu bescarinskog uvoza i izvoza, koja važi od jula 2021. godine, kada je na snagu stupio Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU).

‘Cifre minori’. Kakav je ekonomski značaj sankcija?

Nove odluke natrale su mnoge da promeni sistem nabavljanja hrane.

BBC
Srbija u Belorusiju više ne može da izvozi povrće i voće, svinjetinu, mlečne i konditerske proizvode

Iako međusobne sankcije neće bitnije uticati na finansije, postji bojazan da bi se mogle negativno odraziti na poslovnu saradnju.

Robna razmena između Srbije i Belorusije je „veoma mala“, ističe ekonomista Miroslav Zdravković.

READ  La Cina risponde dopo che Biden ha avvertito di "flirt pericolosi" su Taiwan

„Radi se o apsolutno minornim ciframa – tržište Belorusije čini 0.25 odsto ukupnog izvoza Srbije, a srpski proizvodi i usluge 0.16 odsto ukupnog uvoza u Belorusiju“, navodi.

Ni novčana vrednost robne razmene nije velika.

Zdravković kaže da je Srbija u Belorusiju u 2020. Godini izvezla robu za 46,8 milioni di evra, dok je uvoz iz Belorusije vredeo 47,1 milioni di evra.

Od Belorusije se najviše kupuju avioni, hemijske supstance kao što su etilen, propilen, butilen, ali i traktori, podatak je Privredne komore Srbije.

Zdravković podseća i da „sankcijama podležu jedino prehrambeni proizvodi, koji čine nešto manje od 10 odsto srpskog izvoza u Belorusiju“.

Ipak, iz Privredne komore Srbije kažu da će se novonaastala situacija „negativno odraziti” na izvoz srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

“Nadamo se skorom razrešenju situacije putem aktivnosti zvaničnika obe strane, kako bi poslovne zajednice nesmetano nastavile da sarađuju”, navode u pisanom odgovoru.

Beloruski ekonomista Lav Lvovski podseća da se sankcije odnose samo na gotove prehrambene proizvode, ali ne i na sirovine.

„Belorusija sama proizvodi hranu i uvozi samo jedan odsto gotovih proizvoda, tako da narod neće ni oosetiti sankcije“, kaže.

Između 2011. i 2020. godine, srpsko-beloruska trgovina agrarnim proizvodima bila je u stalnom porastu, a onda je pandemija korona virusa donela pad, kaže ekonomista Boris Kuzman, saradnik beogradskog Instituta za ekonomide.

Kako dodaje, Srbija prehrambenim proizvodima najviše trguje sa Evropskom unjom iu regionu.

Kakav je onda smisao sankcija?

Minsk, 19 novembre 2015.

SERGEI GAPON/AFP tramite Getty Images
Aleksandar Lukašenko i Tomislav Nikolić imali su dva susreta kao predsednici dveju država

Poslednjih desetak godina obeležilo je diplomatsko zbližavanje Beograda i Minska, podseća Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji.

“Lukašenko je imao bliske odnose sa bivšim predsednikom Tomislavom Nikolićem, a ima i sa Vučićem”, kaže diplomata.

Đukić podseća da Belorusija, kao i Rusija, ima politiku da odgovara na sankcije koje dolaze sa Zapada.

READ  Bulgaria e Romania inizieranno a rilasciare visti Schengen e ad aumentare le tasse dall'11 giugno: Ministero degli Esteri kirghiso

„Lukašenko želi da pokaže kako nema opraštanja i da će na sankcije odgovoriti sankcijama, bez obzira na dobre odnose koje ima sa režimom predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, kaže.

Međusobno uvođenje sankcija praćeno je pomirljivim izjavama najviših državnih zvaničnika Srbije i Belorusije.

Avgusta 2020. godine, kada se Srbija Pridružila deklaraciji Evropske unije kojom se Aleksandar Lukašenko ne priznaje za legitimnog predsednika, premijerka Srbije Ana Brnabić je izrazla nadu da Lukašenko „neće zameriti“.

Kako je navela, Srbija se na takav korak odlučila u sklopu „usaglašavanja sa spoljnom politikom EU“.

Belgrado

BBC
Kabinet Dragomira Karića krase zastave Srbije i Belorusije, čiji je počasni konzul u Beogradu

U decembru prošle godine, predsednik Lukašenko je na sastanku sa počasnim konzulom Belorusije u Srbiji Dragomirom Karićem rekao da oseća „podršku Srbije“ uprkos diplomatskoj situaciji.

Prijateljstvo Srbije i Belorusije „ni u kom slučaju nije ugroženo“, ocenjuje Dragoljub Karić, inače predstavnik Privredne komore Belorusije u Srbiji, za BBC na srpskom.

„Srbija je prva krenula tim putem i ne odobravam sankcije koje je uvela Belorusiji, ali sam duboko uveren da to neće poremetiti prijateljske odnose“, kaže.

Karić navodi da nije zabrinut za budućnost srpske trgovine sa Belorusijom.

„Voda i ljudi uvek nađu put, a pretpostavljam da će srpska roba na kraju naći na rafovima u Belorusiji preko izvoza u druge zemlje Evroazijske unije“, kaže i podseća.

Zašto je Belorusija pod sankcijama Evropske unije?

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko su mitingu 16. avgusta

Reuters
Lukašenko je zvanično osvojio šesti mandat na predsedničkim izborima avgusta 2020. godine, a Evropska unija ga ne priznaje za predsednika

U poslednjih godinu i po dana, Evropska unija postepeno pooštrava sankcije Belorusiji, koje su uvedene nakon osporavanih predsedničkih izbora iz avgusta 2020. godine.

Prema zvaničnim rezultatima, na izborima je pobedio Aleksandar Lukašenko, koji Belorusijom vlada već tri decenije, ali Evropska unija ne priznaje rezultate ovih izbora.

Ostanak Aleksandra Lukašenka na vlasti pokrenuo je talas građanskih protest i oterao u egzil mnoge predstavnike beloruske opozicije.

READ  La Corea del Nord sta combattendo una crisi alimentare? | Notizia

U junu prošle godine, Savet EU je uveo najnoviji, četvrti paket sankcija – kaznene mere protiv beloruskih državljana i sedam entiteta zbog teškog kršenja ljudskih prava i represije nad civilinim društvom, opozicijom i novinarima.

Među pojedincima protiv kojih su uvedene sankcije našao se veliki broj sudija i tužilaca „odgovornih za brojne politički motivisane presude novinarima, aktivistima istrantima“, navedeno je luci Save u.

Povod je bio što su beloruske vlasti u maggio 2021. naredile avionu Rajanera, koji je saobraćao iz Grčke za Litvaniju, da sleti u Minsk, jer je među putnicima bio opozicioni bloger iz Belorusije Roman Protaševič, prilikom čega je uhapšen zajedno sa svojom devojkom, Sofijom Sapegom.

Evropska unija je tada zabranila beloruskim avio-kompanijama da preleću teritoriju EU, a na evropske kompanije je apelovala da izbegavaju Belorusiju.

Srbija se nije odmah pridružila sankcijama, ali je na kraju ipak donela odluku da sledi evropsku politiku.

Zato je ukinuta linija Beograd-Budimpešta-Minsk kojom je od 2014. godine saobraćala beloruska državna kompanija Belavia.

Beloruski ekonomista Lav Lvovič ističe da se u njegovoj zemlji još uvek ne osećaju evropske sankcije.

„Naprotiv – izvoz Belorusije u EU je čak porastao uza 30 odsto“, kaže.

Lvovič objašnjava da „mnoge još uvek nisu stupile na snagu jer je Evropska unija dozvolila da se realizuju svi poslovni sporazumi potpisani do uvođenja sankcija“.

“Zato bi se efekat sankcija mogao osettiti tek u drugoj polovini 2022. ili tokom 2023. godine”, navodi stručnjak.


Kako Belorusija pomaže Iračanima da stignu do Evrope

Belorusija, EU i izbeglice: Kako Belorusija pomaže Iračanima da stignu do Evrope
La British Broadcasting Corporation

Seguici su Facebook, o su Twitter @BBCNewsEnts. Se hai un suggerimento per una storia, invia un’email [email protected].

Lascia un commento

Il tuo indirizzo email non sarà pubblicato. I campi obbligatori sono contrassegnati *